Tajna nerečena

Čeznem, žeđam,

ali kako mogu

teško umirati

i otići pređam,

Tebi, Bogu,

kad mi uvirati

došao je čas

u takvo otajstvo,

veliko i malo?

Ti si, Kriste, spas,

mada je potajstvo

kako mi se dalo.

Ti si tajna nerečena,

odjek Kruha prelomljena,

dublje još i dalje

nego li je ljubav zarečena

ili nit od puta polomljena

koju svemir šalje.

Ti si zemlja potresena,

vihor velikih orkana,

slatka sreća, radovanje

duši što je uznesena,

vino koje daje Kana

i nad sobom žalovanje.

Kako da ne mrem u časti

što je Ti pripiše

mojoj nedostojnosti?

I koliko god mi rasti,

uz obilje kiše,

nisam u opstojnosti

ako Tebe nemam,

ako Tebe ne znam,

Tvoje duše svete;

ako ne pospremam

svoje lađe pram

u sudbine klete

da ih preporodiš

kao što si mene

izveo iz blata

i kraj mene brodiš,

i uz budne zjene

anđela od zlata.

22.04.2020. 16:57