Pravednik

Istovremeno sam u dva svijeta,
čudo veliko nad čudima.
Ne znam čime dotičem se geta
u kojemu otvara se samo ludima,

ne znam kako dospijevam u velik dvor.
Dvostruka sam sva u isti mah,
kor mi je vjenčanje, a svadba mi kor,
dah moj završava, a nestaje strah.

Jedno mi je križ, a drugo blaženstvo,
odvojeni ne bi mogli biti
jer bez grubosti mi nije ženstvo,
a bez rađanja ne mogu sniti.

Ne pitam se puno zašto mi je tako,
zašto previranja, čemu promjene,
ali često gorim pretjerano jako,
često ledene su moje mjene.

Sada čeznem smiriti se, upokojiti,
čeznem plamtjeti s najvećim žarom
i to kao da se može lako spojiti;
Ti me, Kriste, svu zavedi darom

kakva nosiš na svom slatkom licu
jer sad vidim teško hoditi je k naraštaju
što se nosi jedino pod pesnicu,
ali lako biti je kad od njih pravednici nastaju.

Za jedna se pravedna čitav narod kači
i kad takav moli, postaje sve;
čast je ponajveća što pravednik znači,
ali i u slavi pada sveđ na tle.

Samo da se nađe barem jedan, vrijedilo bi;
a Ti hoćeš dati svima vode žive,
bludnicima, grešnicima, svima slijedilo bi
da ih digneš, makar strašno krive,

da ih milosrđe Tvoje zamiluje strasno.
Spasu i Otkupitelju nepravedna puka,
sad je mome srcu sasvim jasno,
načinit ćeš nama slavu od svojih muka.
‎03. ‎kolovoza ‎2018. 19:37:44