Istini sad ovoj nema skuta,
bolje bi bilo da se i ne kaže,
da se samo malo i prešuti
da ne zaskoči me zima ljuta.
Lošije bi bilo da se važe
ili da se grijesima zamuti.
Istino Ti slavna što se zbori
uvijek, svuda, ovdje ili tamo,
praštaj sad mi ponos časni.
Moja stara gordost mi govori
da je manje zlo zamučati tu samo
ili opjevati samo život krasni.
Istino, Ti, nekome si trnje,
nekome bi bila olakšanje,
ali možda ubila bi duha
što se veže kao zlatno zrnje;
među dušama sabranje
što sad živi od nebeska Kruha.
Istino, ta tko za Tebe pita,
tko za Tebe i vremena ima?
I tko ljubavlju Te krasi?
Pusti neka noć se skita,
jutrima i večerima;
neka sve nas ona spasi.
22.07.2021. 22:56
No comments:
Post a Comment
just do it