Pjevala sam pjesmu tvoju,
al' su zraci ispunjeni sumaglicom,
ne čuje se i odzvanja.
Jednu staru, tužnu, svoju
kao molitvu ću poslat' golubicom,
mada već odavno je ne sanjam.
Neće dati da je puštam,
maknut će mi moje blago,
opet uništit će duši snagu.
Ipak malo si dopuštam
slati ono biće drago
da se smiri tvojim pragom.
Tužna nota, ali lijepa,
postala je oda doma
kada bijah mlada.
Nije tiha, nije slijepa,
nije niti tako troma,
uspomena moga grada.
17.06.2024. 21:05
No comments:
Post a Comment
just do it