Čekam te, dolje, pod lanternom;
pustit ću te na miru da predahneš.
Tako je kiša zborila danu čemernom:
bilo bi bolje da se makneš.
A onda, nekako se navikla na to
da mirno kisne i lako uživa
u svemu što je tako vjekovito
dok lišće po lokvama pliva.
Nekako iščekujem, već je l' navika,
ne znam, ali dobar je osjećaj
biti u dometu mogućih prilika,
šaputati kao samo mi obećaj...
u bradu sebi rezignirati,
ali ne za ozbiljno nesretna biti,
ne, nema razloga ne svirati,
nema razloga ljubav kriti.
18. rujna 2018. 18:24:33
No comments:
Post a Comment
just do it