Na duši mi bol, a u glavi briga,
znam da već u nekakvom sam grijehu.
Na mom stihu iskovana veriga,
ne nadam se nekom brzom lijeku.
Silom vratiti se hoću, al' me drži
konopac što veže me za tvar,
načinjen od spoznaje što prži,
ali mi je vrlo dragocjeni dar.
Bože, znaš da mrzim ovo svoje sve,
čak još više ono što me veže
emocijom, sentimentom navike;
duša boli, misli samo bježe
kao da su sastavljene mi od suza
kakve nikada se neće isplakati.
Stavi, Kriste, na me više svojih uza
jer iz kože rado bih iskakati.
Ali neka, bit će kušnja jednom slatka
kada pretvori se sve u prah
i kad moja duša bude sasvim glatka
da Ti preda prokušani dah.
18.08.2021. 10:08
No comments:
Post a Comment
just do it