Psalam 62

 

Bog – jedina nada

Zborovođi. Po Jedutunu.
Psalam. Davidov.
2 Samo je u Bogu mir, dušo moja,
samo je u njemu spasenje.
3 Samo on je moja hrid i spasenje,
utvrda moja: neću se pokolebati.

4 Dokle ćete na bijednika nasrtati,
obarat’ ga svi zajedno,
k’o zid ruševan il’ ogradu nagnutu?
5 Urotiše se da me s visa mog obore,
u laži uživaju;
ustima blagòslivlju,
a u srcu proklinju.

6 Samo je u Bogu mir, dušo moja,
samo je u njemu nada moja.
7 Samo on je moja hrid i spasenje,
utvrda moja: neću se pokolebati.
8 U Boga je spasenje moje i slava;
Bog mi je hridina silna, utočište.

9 U nj se, narode, uzdaj u svako doba;
pred njim srca izlijevajte:
Bog je naše utočište!

10 Sinovi su ljudski samo dašak,
laž su djeca čovječja:
svi da stanu na tezulju,
od daha bi lakši bili.

11 U grabež se ne uzdajte
nit’ se otetim tašto hvalite;
umnoži l’ se blago,
nek’ vam srce za nj ne prione.

12 Bog rekao jedno, a ja dvoje čuo:
13 »U Boga je snaga! U tebe je, Gospode, dobrota!
Ti uzvraćaš svakom po djelima.«