Tihi dan

 

Ptice nebeske

ugnijezdiše se

kao duša u Bogu

i riječi reske

smjestiše se

kao srna u logu.

Cvrkuću one,

ali ja ih znam,

pjevaju tebi slavu.

Zbog ove persone

dolaziš sam

i ne gaziš travu,

daješ slobodu.

I ja sam tu,

osluškujem

tebe u hodu,

i ptice čujem,

i prirodu svu.

Ništa ne šušti

i nema glasa

ljudske duše.

Moj govor nemušti

dio je časa

kad tmine se ruše.

Svijet je statičan

u velikoj prijetnji,

a dinamika naša.

Prizor ekstatičan

u toj šetnji

i bogata ispaša.

Daješ mi vrijeme

za mir, za nas.

I vjetrovi stoje.

Lako si breme,

moj to je spas

i duše moje.

Dan je tih

i tako svet,

i djeca ne plaču.

Moj rat je stih,

a teren je svijet

u svome draču

što ljubim ga ja

po tvome savjetu

jer si moj Bog.

I tvoja sam sva

u tome Zavjetu

što daje mi slog.

Hvala ti, Bože,

slava ti, Kriste,

ljubavi divna.

Bozi se množe

i lažne biste,

al' nisam kivna.

To velik je dar

kraljevstva Neba

i sladak zalogaj

što tinja k'o žar;

vjetra ne treba

jer predstavlja raj.

Duše Sveti, tebi hvala

za sve tvoje uzdahe

zbog mene

i molitve što sam ih zvala

za svoje udahe,

sada okrunjene.

Pravednosti ovoga dana,

ti me obrani

ispred svetinja.

To krošnja je razlistana

što ptice nahrani

i daje žaru da tinja.

26.05.2024. 14:10