Nikoga ne zovem svojim,
Bogu svome samo sad se klanjam.
Što god bilo, zlobe se ne bojim,
gdje god bila, nikada ne sanjam.
Puna mi je kapa tog mentaliteta
kada čovjek ne izlazi iz okvira
što su zadali ih zlodusi svijeta,
kad se ništa ne učini radi mira.
I dok duše sude, tebe ljubim, Kriste,
prođe teško vrijeme, sile zla.
Moje ruke nikad nisu čiste,
al' uz tebe pijem srč opraštanja.
Ti ne želiš samo žrtve,
ti si Bog od istine života,
obraćenja duše mrtve,
i od nebeskih vrednota.
Znaš da puna mi je kapa
i da ne moram u tuđe uze.
I ne tražim nikad znaka,
i ne pružam nikad suze.
O tom milosrđu što me neće
najbolje sve znaš i daješ;
bijah poganin bez puno sreće,
a sada me k nebu šalješ.
Hvalit ću te srca vedra
za sve radosti i snagu,
i za ova slaba jedra
što me nose tvome pragu.
17.08.2024. 06:25
No comments:
Post a Comment
just do it