Proskineza

 

Praštanje je Tvoje, Kriste

velika mi, jaka izjava

i riječ u grlu stoji.

Tvoje su mi ruke čiste

daleko od zaborava,

preda mnom su grijesi moji.

Ali pouka je vedra, jasna,

nikada je ne bih znala.

Sumnja grize kao crv,

a uz mene Duša časna

i bez daha sad sam stala,

moždanima navrla je krv.

Da me nije ljubav Tvoja ukorila,

zar bih mogla ikad zamisliti

da sam u Tebi se našla sva?

Ničime se nisam za Te izborila,

ni tu čežnju nikad neću namiriti,

a još nisam dovoljno povjerljiva.

Srce tuče, pritisak me vuče prema tlu,

poginjem se u svom zagubljenom duhu.

Još se smiluj, Ljubavi od pamtivijeka,

daruj meni sve za novu snagu tu

da prebivaju mi senzori u sluhu;

dah Tvoj tražim, jedno zrno ista lijeka.

I nauči mene nosit svoga dostojanstva

jer ja nisam sama, Ti u mome srcu biješ.

Praštaj, tolike su objede na meni.

Hvala Ti za kušnje ogromna tajanstva,

nitko drugi ne zna da nada mnom bdiješ,

da si Hrast u čijoj dišem sjeni.

21.07.2023. 12:01