Psalam 42 - Želja za Gospodinom i hramom njegovim

 

Kao što košuta žudi za izvor-vodom, *
    tako duša moja čezne, Bože, za tobom.
Žedna mi je duša Boga, Boga živoga: *
    o kada ću doći i lice Božje gledati?

Suze su kruh moj danju i noću, †
    dok me svednevice pitaju: *
    »Gdje ti je Bog tvoj?«
Duša moja gine kada se spomenem †
    kako koračah u mnoštvu *
    predvodeć ga k Domu Božjemu
uz radosno klicanje i hvalopojke *
    u povorci svečanoj.

Što si mi, dušo, klonula *
    i što jecaš u meni?
U Boga se uzdaj, jer opet ću ga slaviti, *
    spasenje svoje, Boga svog!

Tuguje duša u meni, †
    stoga se tebe spominjem *
    iz zemlje Jordana i Hermona, s brda Misara.
Bezdan doziva bezdan bukom slapova tvojih: *
    sve vode tvoje i vali preko mene prijeđoše.
Nek mi danju Gospodin naklonost udijeli, *
    a noću pjesmom ću hvalit Boga života svog.

Reći ću Bogu: †
»Hridino moja, zašto me zaboravljaš? *
    Zašto obilazim žalostan,
    pritisnut dušmanima?«
Kosti mi se lome od poruge neprijateljâ †
    dok me svednevice pitaju: *
    »Gdje ti je Bog tvoj?« -

Što si mi, dušo, klonula *
    i što jecaš u meni?
U Boga se uzdaj, jer opet ću ga slaviti, *
    spasenje svoje, Boga svog!

Slava Ocu i Sinu *
    i Duhu Svetomu.
Kako bijaše na početku, †
    tako i sada i vazda *
    i u vijeke vjekova.                       

 Amen.