Uvijek kad odlazim, prođe neki stranac
kao sjenka neka, a znam da mi se obraća.
Ne komuniciraš, a ja vidim da je znanac.
Onda opet istinski se mir mi vraća.
Kada odlazim za tvojim pogledima,
mir je tako siguran i postojan
iako te neću dočekati u tim redima
u kojima je svatko samostojan.
No, ipak si mnogima bliži nego meni.
No, ipak znam ono što je bilo moje.
I to je sve, sve od čega mi se srce plijeni
i od čega živim bez ijedne riječi tvoje.
Kao što te nikad nisam sasvim imala,
tako si i sada nedostižan, ništa novo.
Navikla sam da je naša ura kratka, mala;
navikla sam odlaziti uvijek ponovo.
I uvijek kad odlazim, znam da se vraćaš,
u tome je bila svekolika naša mudrost.
Ni po kojoj cijeni ostati, niti kad sve plaćaš,
to je bila naša najhrabrija ludost.
19.08.2015. 17:20
No comments:
Post a Comment
just do it