Sada, kad sam prizdravila,
vidim da ovako neće ići.
Ja se nisam nikome prijavila
jer me moja prošlost želi stići,
jer me često dozivaju različiti bolesnici
koji me označavaju kao svoju.
Sada želim samo k samoj sebi sići,
možda još i želim pažnju tvoju,
ali samo tako da te ne progonim.
Više nisam ni za što, nisam ista,
nikada, odavno, više suzice ne ronim,
samo Bog za mene stalno blista.
A što drugo treba jednom ljudskom biću?
Mene samo srž od srži zanima.
I kad pronalazim lijeka ranjenome ptiću,
meni samo važno je da zraka uzima.
Poslije bježim, naravno i iscrpljena
jer se lijepe, jer se vežu patološki.
A samo su me učili da budem društvena.
Zar i ja da budem prilijepak u ploški,
zar i ja da smetam sad kad moram biti sama
i to isto strogo svima preporučujem?
Dođi, kažem, dođi tamo gdje ni meni nije tama,
ali samo bolesnike ja razlučujem.
Kako može biti teško gledati Te, Bože!
Kako teško mora nekom biti iskupljenje!
Samo u samoći meni svi se dari množe,
samo u samoći vidim poziv i spasenje.
16.07.2015. 23:45
No comments:
Post a Comment
just do it