Psalam 143 Ponizna molitva u nevolji

Psalam.
Davidov. 

Gospodine Bože, slušaj moju molitvu,
u vjernosti svojoj prikloni uho mojim vapajima,
u pravednosti me svojoj usliši!
2 Ne idi na sud sa slugom svojim,
jer nitko živ nije pravedan pred tobom!

3 Dušmanin mi dušu progoni,
o zemlju pritisnu život moj;
u tmine me baci da stanujem
kao oni koji su davno umrli.
4 Duh moj već zamire u meni,
srce mi trne u grudima.

5 Spominjem se dana minulih,
mislim o svim djelima tvojim,
o djelima ruku tvojih razmišljam.
6 Ruke svoje za tobom pružam,
duša moja k’o suha zemlja za tobom žeđa.

7 Usliši me brzo, o Bože,
dah moj već je na izmaku!
Lica svojeg preda mnom ne skrivaj,
da ne postanem kao oni koji u grob silaze!

8 Objavi mi jutrom dobrotu svoju
jer se uzdam u tebe.
Put mi kaži kojim ću krenuti
jer k tebi dušu uzdižem.

9 Izbavi me, Gospodine, od mojih dušmana,
tebi ja se utječem.
10 Nauči me da vršim volju tvoju
jer ti si Bog moj.
Duh tvoj dobri
nek’ me po ravnu putu vodi!

11 Zbog imena svog, Gospodine, poživi me,
zbog svoje pravednosti dušu mi izvedi iz tjeskobe!
12 Po svojoj dobroti satri moje dušmane,
uništi sve moje tlačitelje,
jer ja sam sluga tvoj!

Slava Ocu i Sinu *
    i Duhu Svetomu.
Kako bijaše na početku, †
    tako i sada i vazda *
    i u vijeke vjekova.                       

 Amen.