Teško živim bez svoje samoće,
teško moja krila se razapinju.
Razne sile nju privlače, hoće,
razne riječi za nju zapinju.
Zar sam uzaludno prolazila
preko vašara taštine i bregova zlobe?
Zar sam zalud svoju dušu krila
kad je put me vodio na grobe?
Tražila sam samo dobro sricanje,
dugo sam to iskala po svijetu.
Nikad nisam postavila pitanje,
odgovor sam otkrila u prolazu i letu:
ima mnogo ljudi koji skupa znaju
sve što moje težnje traže.
Nikad nije potrebno ni da se kaju
što mi nisu osobe najdraže.
U samotnosti svako krilo ima prostora,
bezbroj faza i bezbroj minuta.
U samotnosti ne stvara se niti bora,
u samotnosti mirno i sloboda pluta.
11.07.2016. 00:59
No comments:
Post a Comment
just do it