Sveto srce
Već sam nedavno zaključila
da za mene svetost se stvara
za vrijeme najgore sablazni,
a dovoljno dugo sam učila
da trud i muka grade dara
kada se slušaju komentari porazni.
Ne može se čovjek truditi,
a da mu pot ne kapne,
da mu košulja ne popuca,
da ne pokuša ponuditi
sladak smrad što ga izdahne,
da ti na srce ne pokuca.
Nisu sveti koji dižu poglede
kolutajući očima u nepoznato,
dodirujući nosevima dohvaćene ruže.
Sveti su u duši oličenje bijede,
žive sve ono što je spoznato,
a dušama uvijek spasenje pruže.
Ako i ne dočekaju mira, izobilja,
ostavljaju barem traga na putu.
Ostavljaju ponekad uspomenu.
Samo po smrti doživljavaju milja
ili sačuvaju relikviju rasutu
koja nije izgorjela u smrtnom plamenu.
Najveće su muke mentalne, one na duši,
one kada nervi više ne drže
i kad čovjek vidi sve što je prokleto.
Zato i sveti se najviše skruši.
Kada te niti te muke ne sprže,
tvoje je srce sigurno presveto.
20.02.2015. 03:05
No comments:
Post a Comment
just do it