Golet

 Golet

Nije savršeno sve što čovjek pruža,

ali je savršen njegov trud.

Još uvijek na crnom je mramoru ruža

jer ni moj vrt nije uzalud.

Najdraže mi je ipak moje kamenje tvrdo,

zaista ga radosno kraj zida uzgajam

jer ono je samo moje brdo

u koje i najmanje krhotine ubrajam.

Uzgajati kamenje na strmoj visoravni

značajno je zbog nezgodna uspona

kojemu se priznaje da je onaj punopravni

u redovima najvišega doma.

Čak je nedavno i mramor iznikao

pod ružom koja je bila nebeski dar

već tada kada je Bog to brdo izricao

i kada sam naišla kroz trnje i žar

što je nastao od  mnoštva spržena ljulja

koji jedini bijahu u obzoru mome.

To trnje još uvijek po brdu kulja,

ali se izdanci korova lome

dok se širom visoravni kamen prostire

i ponosno raste, u nebo strši;

i što god plazi i tamo prodire,

brzo istrune i pod kamom se skrši.

Ipak su pitome gredice ove

u koje se Bog moj zarekao.

Ovdje uzgajam kristale nove,

a nikoga nema tko bi zasmetao.

22.02.2015. 04:34