Zrak i svila

 

Ma koliko umorna bila,

ma koliko dana da prođe,

srce mi moje bdije.

Okolo samo zrak i svila

od kojih mi pisati dođe,

a duša od sile te pije.

Ne znam što ću Ti reći,

kome sve otvaram vrata,

ali Duh je na straži.

Prah ću i pepeo steći

jer nemam takva zanata,

no sila to od mene traži.

Nikada ne bih zborila,

a stih mi je voda i hrana

i uvijek samoći težim.

Nikad se nisam borila

protiv blata, svile i lana

već samo šutim i bježim.

Pokaži mi, Kriste, Gospodine,

ono što ne moram shvatiti,

barem samo da gledam.

Hrabro svi brojimo godine,

a trena neće uhvatiti.

Samo da časak Ti predam.

Sila je jaka iz dubina,

život je tako raznovrstan,

nikada nema kraja.

Kao da nosi bezbroj rubina,

a izgleda tako površan.

I svi bismo htjeli do raja.

16.02.2023. 21:13