Više nemam ona krila meka
što su me nosila u visine,
što su me nosila iznad rijeka,
spuštala daleko u nizine.
Ponekad dođe takva praznina,
pauza kratka ili samo malo dulja,
dok opet ne padne laka prašina
i potrebno se pokrenuti, a molitva kulja.
Uopće mi nije krivo, ne peče;
ta, zna Bog moj mene izvući
od daleka leta za koji mi reče:
tko jednom ljubi, vraća se kući.
Osim toga, krila se obnavljaju
da mognu se spržiti višekratno,
da se ljepše oporavljaju;
povratak slađi je nego zrnje zlatno.
27.03.2017. 19:40
No comments:
Post a Comment
just do it