Moja
Te samoća traži,
samotnost
još više ljubi
od
tih misli koje hoće opiti.
Taj
trenutak je najdraži,
kada
zastanem na stubi
jer
preda mnom stojiš Ti.
Ruku
pružam i pozdravljam,
gledaš
me u duševnu dubinu,
vidiš
svake čežnje znak;
sve
daljine zaboravljam
kad
se duh ta Neba vinu
kojim
brije vihor jak.
Tada
nestaje odjednom vrijeme,
nema
niti neke bojazni,
samo
ljubomora zloduhova.
Lakše
mi je Tvoje breme,
ljubav
i ti osamljeni sni,
draže
su mi stube Neba ova.
13.11.2019.
17:26
No comments:
Post a Comment
just do it