Ovi su stihovi dugo bili odraz moje čeznutljivosti,
oni su zaista postojali kao nevidljivo tkanje,
mada vidljiva su sva ta brojna slova ćutljivosti
na svu ljubav. Ili možda puko bili su neznanje.
Tek sad vidim odjeke na poziv kad se na pučini čulo
dobro skriveno i čak i meni tajno to moje čeznuće
što je razgrađivalo sve što bješe u mom srcu trulo,
sav moj pakao i sve moje tuge, jade umiruće.
Bilo mi je kao dugo da sam samo snivala,
mnogi pokušaji od života nisu rađali mi plodom.
I sve više ovu oklopljenu dušu sam sakrivala,
sve dok ćutnost nije probila se jednom zgodom
kada Duhovni me susreo maestral, sasvim tiho.
To je bio slavan, Bože, blažen životni mi čas!
Tvoja snažna Riječ se sudarila s mojim stihom
kad sam Tebe, Kriste, zazvala i zadobila opći spas.
05.09.2021. 08:03
No comments:
Post a Comment
just do it