Nakon mnogih raznovrsnih baštinjenih dana,
Ti si, Gospodine, jedinstvena baština moja.
Nakon mnogih rastanaka i sveta žrtvovanja,
mojim danima, Gospodine, nema zbroja.
Sjećam se još uvijek kad sam ljubav darovala,
kada željela sam jako Ti ugoditi,
tek tako, samo stoga što sam baštinu izrovala,
našla da se može zajedništvo roditi,
ono puno više o čemu sam slutila.
Htio si od mene načiniti samo svoju zaručnicu,
a ja zbog Tvoga dara nisam se naljutila
iako sam sva od straha zadobila svetu drhtavicu.
Strah me bilo da to neću moći, ljubav svoju žrtvovati
tada kada već sam ljubila iz čista mira
i da neću preživjeti kad me dragi počne zvati
slađe od sirena ili lutnje koja tiho svira.
Dao si mi snagu i presveta svoga Duha,
priredio nam predivne i rajske svečanosti
kako dar bi bio bogat, prepun sjajna ruha;
pružio si nama svetu gozbu svoje nevinosti
da bih veću slatku žrtvu predala Ti bez ustezanja.
Sretni mi smo bili zbog ljepote Tvoje među nama,
a ja željela sam tada sve to ostaviti radi znanja
po kojem sam baštinila ljubav Tvoju, a ostala sama.
Da to nisam učinila ja bez tuge i bez jedne suze,
dar bi bio prepun mana i žrtva beskorisna.
Predala sam Tebi svoje najdraže i slatke uze,
predala Ti za njih molitve da bi žrtva bila propisna,
a danas Ti nas pratiš svakoga na svome putu;
kad sam strahovala izgubiti sve, dobih Tvoje ljubavi žar
i znam da nisam jedina ja blažena u svome kutu.
Baštinila ja sam Tebe, Kriste, neizreciv dar.
14.05.2016. 07:28
No comments:
Post a Comment
just do it