Blato u pijesku

Dan za pamćenje, a vrijeme ustupaka

kad nemoć se potajno valja,

tako nepredvidiva.

Hoću li moći protiv kneza opaka

što me izaziva iz velika dalja,

protiv lukava diva?

Da mu se ne opirem, dobra je stvar

jer anđeo tada vodi me lakše

kroz iskušenja i nevolje sve

i poštuje onaj moj duhovni žar,

i čuva mi dušu da ne malakše

sred zbrke, sred muteži te.

Blato u pijesku moje oaze,

a pašnjaci moji tako hranjivi, rodni

kao da stižu iz rajskih visina

dok tiho, polako godine plaze,

prijete, a nose mi pelud i duh onaj plodni

koji se prostire klasjem širokih nizina.

I stope u blatu gdje očekujem kiše,

i pogled u zvijezde, molitva blaga,

nemoćna, tiha, sva se prepušta;

i neka se klasje to slobodno njiše,

neka ne ostane od mene traga,

neka me njeguje samo visina pusta.

16.06.2019. 09:31