Kad sam srela svoje sve kumire
što na Tvome dlanu izgledaju mali, sitni,
Tvoje ruke i Tvoj pogled me umire:
Ti si mi realnost, oni nisu bitni.
Toliko si realan, konkretan,
Isuse, Bože moj, Bože prisutni,
a poganin je tako štetan!
Oko mene svi poslovi mutni.
U dubini svoje duše ću Te naći,
u skromnome molitvenu stavu;
u dubine ja ću k Tebi zaći
da si saznam svoju stazu pravu.
Samo Tebi da se klanjam,
znam da Ti ćeš poslati me opet
da Ti priđem, da se sklanjam
tamo gdje od mene Ti si propet.
Nismo dovoljno ponizni;
oprosti, Kralju, svojem podaniku.
Svrati pogled brižni
i operi, i očisti svoju sliku
da Ti postanem sve bolja,
da Ti služim podatno i čišće
ako Tvoja bude volja,
to Te srce moje sada išće.
06.10.2015. 08:28
No comments:
Post a Comment
just do it