Moje nebo, urbano i modro,
već pri kraju mrkle noći
tako lako postaje mi svijetlo,
a nije ni podlo, niti modno
već pokazuje od svoje moći
što zavladat će i pijetlom,
al' ga neću čuti jer za jutro još je rano,
iz daljina čujem praskozorja.
Neprimjetnu promatram tu pojavu
koja nudi susret s novim danom.
Sad izgubila sam boju podmorja i gorja,
a još nisam niti dirnula si ponjavu.
Još se nisam nit okrenula,
a već kućice se bijele, sve u nizu,
pogled seže do najmanje kote.
Zora se za obzorje zadjenula,
a ja osjećam i vidim da je blizu.
Prvi bljesak se od sunca ote.
25.06. 2023. 17:02
No comments:
Post a Comment
just do it