Stisnulo se nebo mračno
podno okna ovih, pod taj krov,
gusto, mada malo oblačno,
kao da je čulo duše zov.
Još ona ne sanja, još ne spi,
otvorena srca Krista očekuje,
čela glatka, čiste savjesti
kojom Anđelova molitva odjekuje.
U tišini, skrivenosti, buja njena hvala,
i ne osvrće se, naprijed gleda
da bi sve što potrebno je znala,
radi pravednosti, radi reda.
Krist će donijeti joj sav svoj mir
da ga pronađe na svetom dlanu
jer ni jedna pomisao nije samo hir,
jer je zamislio nju u svome planu.
Tada sanjat će duboke i široke sne,
a pred jutro će čuti za se jednu riječ
i probuditi se kako vršila bi ono sve
što će izatkati ruho za blagdansku sveč.
05.04.2025. 21:50