Volim te, dome moj, nebo moje,
apstrakciju tvoga stila i slobodu
koja ništi nerve ili srce, ili oboje;
volim ukus tvoj koji prati modu.
Ljubim nemar ti, neznanje i snove,
čak i tvoje strahove i navike neke;
sviđa mi se kako nosiš pete nove
koje otpadaju kada teku kišne rijeke.
Volim tvoje spletke i visoki tlak
kao plodove iskustva šarolika.
Voliš ovaj život, makar nije lak,
cijeniš ga jer Kristova si slika.
Ipak, ne spadaš u ove započete note,
sušta si suprotnost svemu što je tu.
Ni ja sebi nisam pronašla sve kote
pa ću shvatiti te kao tragediju
jer te tako bolje vidim i lakše te znam.
A ti, dome stari, obnovi se krasno,
nek ti bude sav blagoslovljeni san,
neka zvono ti zazvoni jasno.
22.01.2024. 00:38
No comments:
Post a Comment
just do it