Psalam 41 Pouzdanje zapuštena bolesnika

 

Blago onome koji misli na uboga i slaba: *
    u dan nevolje Gospodin će ga spasiti!
Gospodin će ga štititi i živa sačuvati, †
    sreću mu dati na zemlji, *
    i neće ga predati na volju dušmanima.
Gospodin će ga ukrijepiti na postelji boli, *
    bolest mu okrenuti u snagu.

Zavapih:  »Gospodine, smiluj mi se, *
    iscijeli mi dušu, jer tebi sagriješih!«
Neprijatelji zlo govore o meni: *
    »Kad će umrijeti
    i kad će mu nestati imena?«
I dođe li tko da me posjeti, himbeno govori, *
    u srcu pakosti skuplja i vani opada.

Mrzitelji moji svi složno šapuću o meni: *
    zlo mi dosuđuju:
»Pogubna se pošast na nj oborila.« *
    Ili: »Tko jednom leže, više ne ustaje.«
Pa i prijatelj moj u koga se uzdah, *
    koji blagovaše kruh moj, petu na me podiže.

A ti, Gospodine, smiluj se meni i podigni me *
    da im mogu uzvratiti.
Po tome ću znati da sam mio tebi: *
    što se dušmanin moj
    neće veseliti nada mnom.
Ti ćeš me zdrava uzdržati *
    i pred svoje me lice staviti dovijeka.

Blagoslovljen Gospodin, Bog Izraelov, *
    od vijeka do vijeka! Tako neka bude! Amen.

Slava Ocu i Sinu *
    i Duhu Svetomu.
Kako bijaše na početku, †
    tako i sada i vazda *
    i u vijeke vjekova.                       

 Amen.