Čvrsti zagrljaj križa

 

Zaborav tišti,

tiho se prikrada.

Srce vrišti,

iznova sve sklada,

napamet uči

i ponavlja redom.

Molitva ne muči,

javlja se slijedom,

više su to izljevi i zazivi,

preklinjanja, zadržavanje.

Motrenje, slatki nazivi,

krunice i zbližavanje.

A tada, snovi dolaze.

Vatreni, živi, kratki i brzi.

Od srca polaze,

laki za spomen, jasni do srži.

Tako li hoćeš, Bože moj,

da slijedi mi služba?

Da nosim biljeg tvoj

što ti ga daje ta družba

koja te goni i šiba,

trnom kruni i besramno tuče.

Mnoštvo je riba,

al' ova ne vuče.

Znam da me držiš

u zaklonu svom

da nikad ne mrziš,

da si moj Dom.

I da si zagrljaj križa drvena

kojim se često sokolim,

da je na meni Krv ti crvena

jer sve više te volim.

07.07.2025. 23:55