Duša putovanja

 

Ne kažem da doba moje prolazi

jer prolazim i putujem tu samo ja.

Vrijeme nije moje, nikamo ne odlazi;

u meni je načinilo dušu putovanja.

Navikla sam od rana sve osluškivati,

slušala sam, kao mlada prvo čula ptice,

progovorila o njima da me svatko shvati;

šutjeli su, gledali me netremice.

Radujem se. O, kako se zapravo radujem,

mada još me veže ta zemaljska čar.

Jer me čeka susret koji već i sada čujem,

mada nikad nisam bila Kristu par.

Moj će čitav život za me govoriti,

ja ću samo klanjati se, slaviti.

Nikog neće biti tko bi romoriti

da bi mene još u bijedu postaviti.

Navikla sam, Bože, tebe osluškivati,

poslušna ti biti sva za dobro svako.

Za me neka rekne svima naša Mati

da sam ljubila te dugo, jako.

Sve što kažeš, Kriste, tvoja volja,

neka cvate u mom srcu tvoja riječ.

Dopusti da postanem sve bolja,

da mi ruho bude zgodno za tu sveč.

Čekaju me sveti, anđeli i Mati;

Krist me čeka da me Otac naš zazove.

Klanjat ću se, poljubac mu dati

kad me mojim imenom nazove.

23.01.2024. 16:23