Bog – jedina nada
Zborovođi.
Po Jedutunu.
Psalam. Davidov.
2 Samo je u Bogu mir,
dušo moja,
samo je u njemu spasenje.
3 Samo on je
moja hrid i spasenje,
utvrda moja: neću se
pokolebati.
4 Dokle ćete na bijednika
nasrtati,
obarat’ ga svi zajedno,
k’o zid ruševan il’
ogradu nagnutu?
5 Urotiše se da me s visa mog obore,
u
laži uživaju;
ustima blagòslivlju,
a u srcu
proklinju.
6 Samo je u Bogu mir, dušo moja,
samo
je u njemu nada moja.
7 Samo on je moja hrid i
spasenje,
utvrda moja: neću se pokolebati.
8 U Boga
je spasenje moje i slava;
Bog mi je hridina silna,
utočište.
9 U nj se, narode, uzdaj u svako
doba;
pred njim srca izlijevajte:
Bog je naše
utočište!
10 Sinovi su ljudski samo dašak,
laž
su djeca čovječja:
svi da stanu na tezulju,
od daha bi
lakši bili.
11 U grabež se ne uzdajte
nit’
se otetim tašto hvalite;
umnoži l’ se blago,
nek’
vam srce za nj ne prione.
12 Bog rekao jedno, a ja
dvoje čuo:
13 »U Boga je snaga! U tebe je, Gospode,
dobrota!
Ti uzvraćaš svakom po djelima.«
