Dan
za pamćenje, a vrijeme ustupaka
kad
nemoć se potajno valja,
tako
nepredvidiva.
Hoću
li moći protiv kneza opaka
što
me izaziva iz velika dalja,
protiv
lukava diva?
Da
mu se ne opirem, dobra je stvar
jer
anđeo tada vodi me lakše
kroz
iskušenja i nevolje sve
i
poštuje onaj moj duhovni žar,
i
čuva mi dušu da ne malakše
sred
zbrke, sred muteži te.
Blato
u pijesku moje oaze,
a
pašnjaci moji tako hranjivi, rodni
kao
da stižu iz rajskih visina
dok
tiho, polako godine plaze,
prijete,
a nose mi pelud i duh onaj plodni
koji
se prostire klasjem širokih nizina.
I
stope u blatu gdje očekujem kiše,
i
pogled u zvijezde, molitva blaga,
nemoćna,
tiha, sva se prepušta;
i
neka se klasje to slobodno njiše,
neka
ne ostane od mene traga,
neka
me njeguje samo visina pusta.
16.06.2019.
09:31